Njegova veza s Radio Drnišom počela je davne 1996. godine kad se kao nadobudni srednjoškolac javio na audiciju za tehničkog realizatora.
Naravno, sve je prošlo kao podmazano i odmah se pokazalo da ono spajanje žaruljice na bateriju u ranom djetinjstvu bio je znak u kojem će se pravcu kretati njegovi interesi.

Ubrzo je savladao tehnikama montaže na magnetskoj vrpci, zatim prednosti i nedostatke mini-discova, a onda je došla na red kompjuterizacija. Nije mu dugo trebalo da skuži kako funkcioniraju prozori na ekranu, od davnih tzv. Prozora 3.1 do nekakve trenutno moderne osmice.
Danas Tome zna čemu služi svaki od milijun kabela u režiji (sigurni smo da ih ima viška ali tko smije što reći?!), poznaje G točku svakog uređaja i njegov nježni dodir (čitaj udarac uz spominjanje mame) otklanja zastoj kao od šale.
Producentskom palicom dirigira već godinama tako da ćete u našem eteru teško čuti jingle, špicu, teaser, sweeper ili nešto slično a da nije njegovih ruku dijelo ili nije dobilo njegov blagoslov.
Imao je prilike okušati se u uže i šire vezanim poslovima uz radio al ništa mu ne ozari lice kao komad najnovije tehnologije kao što je nekakav bla, bla digitalni pult sa bla, bla mogućnostima i još nekim detaljima koji zvuče klingonski ali mi ostali i dalje klimamo glavom kao da nam je sve jasno.

I u ove naše internet stranice, na kojima čitate ovaj tekst, utkao je desetak neprospavanih noći. Barem toliko i u one prije ovih i one prije njih, a sigurni smo, i u one koje nas čekaju u budućnosti.

Važno je ne uhvatiti ga kad je njegov 'bad day' i čuda su moguća.

To je naš 'burek lover', tehničar Tome.